U nestabilnom i dinamičnom privrednom sistemu učestali i raznovrsni globalni rizici (posebno u profitnom sektoru) rezultiraju brojnim kriznim situacijama od kojih nisu zaštićene ni najveće i najmoćnije kompanije. Rečeno je da postoje dve vrste kriza: „one koje upravljaju vama i one kojima vi upravljate“. Privredni subjekti koji su na odgovarajući način pripremljeni na moguće krizne situacije, u stanju su da mnoge krize blagovremeno predvide i spreče, uoče u ranom stadijumu i onemoguće njihov razvoj, ili pak da u akutnoj fazi krize primene najadekvatnije kontramere te skrate vreme trajanja krize i smanje njene posledice. Pripreme za krizu se više ne doživljavaju kao trošak već kao investicija. Prvi korak u procesu identifikacije, ocene i prevencije kriznih situacija je procena rizika. Procena rizika danas nije delatnost koja se odvija na osnovu zdravog razuma i proizvoljnih kriterijuma, već saglasno strogim stručnim i naučnim principima i preciznim metodama i procedurama. Usvajanjem nacionalnog standarda za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja stvoren je solidan osnov za prepoznavanje, ocenu, rangiranje i kvantifikaciju svih rizika relevantnih po korporativnu bezbednost.

Nacionalni standard SRPS A.L2:003 je jedinstven instrument koji omogućava globalan pristup bezbednosti organizacije, jer njegova metodologija podrazumeva analizu i ocenu svih aspekata korporativne bezbednosti, od opasnosti vezanih za sistem menadžmenta bezbednošću i zdravljem na radu, preko protivpožarne zaštite do opasnosti vezanih za unutrašnju normativnu regulativu i protivpravno delovanje unutar i/ili van preduzeća. Stručna primena metodologije ovog standarda omogućava organizaciji da stekne objektivnu sliku o stanju sopstvene bezbednosti. Rezultat njene primene je konkretan prikaz svih potencijalnih opasnosti, klasifikovanih i numerički izraženih, uz predlog jasnih i konkretnih mera za njihovo smanjivanje ili eliminisanje.

Izrada studije bezbednosti poslovanja po metodologiji nacionalnog standarda odvijala bi se kroz tri faze:

 

• • precizno identifikovanje potencijalnih opasnosti po bezbednost lica, imovine i poslovanja

• • izračunavanje veličine rizika za svaku opasnost pojedinačno

• • predlaganje opštih mera za tretman procenjenih opasnosti

U okviru prve faze projekta vrši se višeslojna i temeljna analiza normativnih akata, tehničkih resursa i ljudskih kapaciteta organizacije u skladu sa metodologijom nacionalnog standarda. U okviru ove faze vrši se identifikacija sledećih kategorija opasnosti:

 

• • Rizici opšteg poslovanja

• • Rizici po bezbednost i zdravlje na radnom mestu i radnoj okolini

• • Pravni rizici

• • Rizici od protivpravnog delovanja internih i eksternih subjekata

• • Rizici od požara i eksplozija

• • Rizici od elementarnih nepogoda i drugih nesreća

• • Rizici od neusaglašenosti sa standardima

Prikupljanje, sortiranje i analiza podataka se sprovodi putem protokola, procedura, evalucionih i drugih metodoloških instrumenata izgrađenih na osnovu strogih i preciznih naučnih kriterijuma i utemeljenih na stručnim znanjima i iskustvima. Druga faza projekta podrazumeva preciznu kvantifikaciju svih kategorija opasnosti i dodeljivanje odgovarajućih nominalnih vrednosti u skladu sa zatečenim stanjem. Ova faza podrazumeva izračunavanje konkretne numeričke veličine rizika u svakoj od navedenih kategorija uz jasan i pregledan grafički prikaz svih procenjenih rizika. Na ovaj način, organizacija dobija sistematičan pregled svih eventualnih nedostataka, slobosti i propusta koji proizvode određen rizik po njeno poslovanje, zaposlene ili imovinu.

Treća faza projekta rezultira izradom predloga mera za otklanjanje uslova ili uzroka koji proizvode opasnosti po lica, imovinu i poslovanje organizacije. Drugim rečima, ova faza pruža konkretne smernice za prevenciju ili smanjenje analiziranih rizika. Ovakvim projektom svaka organizacija dobija višestruko vredan dokument koji ujedno čini i polaznu osnovu za izgradnju sistema upravljanja bezbednošću poslovanja.

Zakonske obaveze:

Zakon o privatnom obezbeđenju

(„Službeni glasnik RS“, br. 104/2013, 42/2015 и 87/2018).

 Obaveza izrada Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja definisana je odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 104/2013, 42/2015 и 87/2018). U čl. 20 istoimenog zakona navodi se da se procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja vrši se po zahtevima i na način propisan važećim srpskim standardom u oblasti privatnog obezbeđenja (SRPS A.L2.003:2017 Bezbednost i otpornost društva – Procena rizika).

Izrada Procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Zakonske obaveze:

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018)

Na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (Sl. glasnik RS br. 87/18) i Uredbe o sadržaju, načinu izrade i obavezama subjekata u vezi sa izradom procene rizika od katastrofa i planova zaštite i spasavanja (”Sl. glasnik RS”, br. 102/2020), procenu rizika od katastrofa izrađuju i donose Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, izuzev saveza, klubova i udruženja; privredna društva, zdravstvene ustanove izuzev apoteka; predškolske i školske ustanove i fakulteti za sve objekte u kojima borave deca, odnosno objekte u kojima se odvija nastava; ustanove socijalne zaštite za objekte u kojima borave korisnici.

Na koliko se izrađuje Procena rizika?

Procena rizika od katastrofa se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima, u celini se ponovo izrađuje i donosi na svake tri godine, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i ranije, odnosno ukoliko se pojavio novi rizik ili se postojeći rizik povećao ili smanjio.

Od kojih se opasnosti procenjuje rizik?

Procena rizika i Plan zaštite i spasavanja se izrađuju na osnovu Uputstva o Metodologiji izrade i sadržaju procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja („Sl. glasnik“, br. 80/2019). Metodologija prepoznaje set opasnosti od kojih se procenjuje rizika: zemljotresi, odroni, klizišta i erozije, poplave, ekstremne vremenske pojave (grad, olujni vetar, mećava…), topli talas, suša, nedostatak vode za piće, epidemije i pandemije, biljne bolesti, bolesti životinja, požari i eksplozije i požari na otvorenom i tehničko-tehnološki akcidenti.

Šta nakon izrađene Procene?

Nakon što se Procena izrade, dokument se prosleđuje nadležnom organu – Odeljenju/Upravi za vanredne situacije Sektora za vanredne situacije koji treba da donese rešenje o saglasnosti, odnosno da verifikuje kvalitet izrađenog dokumenta. Tek nakon pozitivnog mišljenja nadležnog organa, stiču se uslovi za izradu drugog dokumenta, Plana zaštite i spasavanja.

Šta je Plan zaštite i spasavanja?

Planom zaštite i spasavanja se planiraju mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica katastrofa. Plan zaštite i spasavanja predstavlja osnovni planski dokument na osnovu koga se zaposleni u privrednom društvu organizuju, pripremaju i učestvuju u izvršavanju mera i zadataka zaštite i spasavanja ugroženog stanovništva, odnosno zaposlenih, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine. Cilj izrade plana je utvrđivanje zadataka zaštite i spasavanja u cilju planskog i organizovanog angažovanja njihovih kapaciteta i usklađivanja aktivnosti u sprovođenju mera i zadataka zaštite i spasavanja.

Na koliko se izrađuje Plan zaštite i spasavanja?

U čl. 16 Zakona o smanjenju rizika od katastrofa definisano je da se Plan zaštite i spasavanja donosi za period od tri godine.